Kao što Francuska ima svoju Burgundiju, Italija Toskanu, tako i Srbija ima svoju Župu, šareni ćilim plodova što se njišu na slatkorodnim granama i stoletnim vinogradima, čarobnih šuma i kotrljajućih brda, pravi okean inspiracije svakog umetnika.

I mada ovde ponekad čokot vinove loze raste u obliku violinskog ključa, rađajući grožđe za dobro vino,  Župu, kao i najveći deo srpske provincije, slabo dotiče plima kulturnih dešavanja. Zbog toga je nekolicina mladih entuzijasta  prihvatila ideju maestra Egona Mihajlovića, koji je i sam delom Župljanin, da stvore udruženje koje će svojim radom ustalasati kulturno more Župske okeanije.

Aludirajući na srednjevekovni grad Koznik, koji se poput svetionika izdiže nad župskim vinogorjem i koji je u svoje doba čuvao puteve Nemanjića, udruženje je dobilo ime „CosArt“. Poput Koznika i samo udruženje pokušava da obasja „kulturno nebo“ Župe i  da osvetli duhovne staze koje Župu povezuju sa evropskom kulturno-umetničkom tradicijom, čiji je i sama (bila) deo.

Ciljevi, koje su pred sobom postavili Cosart-ovci, izgledaju možda suviše ambiciozni i gotovo nemogući u okruženju gde se uspesi ne mere tako suptilnim merama kao što su na primer lepota i dužina tona klavira, violine ili ljudskog glasa. Ali dok pratimo svoje snove nemoguće je samo ono što se ne pokuša, pa je tako prva misija udruženja, po mnogima utopijska i nerealna, a samo hrabrima jasna i dostižna, ostvarena: Župa je dobila međunarodni festival klasične muzike .

Nadamo se da će nas taj uzburkani talas kulture vratiti na Koznik gde će se ponovo, uz župsko vino, slušati zvuci svetskih majstora muzike.